Poplave i kasko osiguranje
Kasko i poplave
Svi osiguravači (osiguravajuće kuće) definišu rizike koje pokriva njihovo kasko osiguranje. Isto tako definišu i rizik poplave, bujice i visoke vode, koje definišu kao jedan rizik ali opisujući posebno sve tri pojave.
Poplavu, većina osiguravajućih kuća definiše na sličan način. Neke od definicija možete videti u tekstu koji sledi.
Pod poplavom, podrazumeva se stihijsko, neočekivano plavljenje terena, ulica i puteva od stalnih voda (reka, jezera, mora i dr.), usled izlivanja iz korita, provale nasipa ili brana, ili zbog izlivanja vode usled izvanredno visoke plime, neobične jačine talasa na moru i jezeru, kao i nadolaženja vode iz veštačkih jezera. Poplavom se smatra i neočekivano plavljenje terena, ulica i puteva usled naglog obrazovanja velike količine vodene mase nastale provalom oblaka. Ovim osiguranjem obuhvaćene su štete na osiguranom vozilu za vreme poplave i neposredno po povlačenju vode.
Bujicom se smatra stihijsko, neočekivano plavljenje terena, ulica i puteva vodenom masom koja se obrazuje i sliva sa kosih terena usled jakih atmosferskih padavina.
Pod rizikom visokih voda, podrazumeva se: a) izuzetna pojava neuobičajenog porasta vodostaja u neočekivano vreme, b) pojava podzemne vode kao posledica visokih voda. Obaveza osiguravača za štete od visokih voda i podzemnih voda, kao i njihove posledice, počinje sa porastom visoke vode iznad unapred utvrđenih najviših mesečnih kota vodostaja ili protoka izmerenih prema pokazivaču vodostaja koji je najbliži mestu nastale štete
Ovako definisani rizici su često zbunjujući za kupce kasko osiguranja jer se ovi rizici najčešće mešaju sa izlivanjem vode iz vodovodne i kanalizacione mreže.
Rizik od izlivanja vode iz kanalizacione i vodovodne mreže nije pokriven kasko osiguranjem, osim ako do izlivanja nije došlo usled poplave ili bujice.
Takođe, često su korisnici kasko osiguranja imali problem sa štetama koje su nastale usled oštećenja motora koje je nastalo nakon prodora vode u motor (tzv. ,,Hidroudar" ), a koje se pojavilo kao posledica startovanja prethodno potopljenog ili pokvašenog motora kao i kretanja vozila kroz već poplavljen teren, osim kada se radi o spašavanju ljudi i imovine.
Do ove posledice najčešće dolazi zbog loše procene samih klijenata o dubini vode kroz koju prolaze svojim automobilom jer se u većini slučejeva ne radi o spašavanju ljudi ili imovine.
Rizik poplave se često meša i sa rizikom, koji osiguravajuće kuće definišu kao Potapanje vozila. Taj rizik nije isti jer se potapanje vozila, u smislu osiguranja, odnosi uglavnom na radne mašine koje rade na močvarnom, muljevitom, peskovitom i sl.terenu.
Naknada štete u slučaju poplave.
Prvo je potrebno pogledati uslove osiguranja i videti kako je definisana bujica. Ako je definicija, kao što je već navedeno u najvećem broju slučajeva, prijaviti štetu osiguravaču. Sami osiguravači na osnovu svima dostupnih podataka od Hidrometerološkog zavoda, komunalnih i servisnih službi i samim pregledom vozila mogu proveriti mogućnost nastanka takve štete.
Dalja procena i naknada štete zavisi od ostalih ugovorenih parametara koji su navedeni u polisi kasko osiguranja.
